Pljuvanje tuđih ljubavnih partnera: ''KAKO TI TO PODNOSIŠ??''

 

Više od godinu i pol za svog 'partnera' iliti 'dečka', kako god, slušam: ''Kako ti to podnosiš??'' Dva upitnika jer me pitaju s velikim čuđenjem, u šoku. A u šoku su jer ne razumiju njegov humor, inteligenciju i spiku.  Ja ništa tu ne 'podnosim', ja UŽIVAM. Uvijek me u mom jebenom životu netko zlostavljao i maltretirao, psihički, fizički nikada. Zapravo jedan me ošamario i nisam mu oprostila nikada, ošamario me ''jer mu se učinilo da ga na slušam'' - točka 1) slušala sam ga, točka 2) sve i da nisam, možda si brate pričao najdosadnijiu priču na svijetu, ali nemaš me pravo ošamariti. A kako izbjegavam dejtati ljude niže od 190, šamar je bio jak. I evo, sa svojih 39 godina više nisam suicidalna, a uvijek sam bila, čak su me vještačili i izvještačili da ne serem da bih privukla pozornost nego da sam pod rizikom od suicida. I, evo, otkad u mom životu postoji taj čovjek za kojeg me pitaju kako ga podnosim, meni se živi jer da mi se biti stara s njime. Užasavala me ideja braka jer svi su mi išli 'nakurac', svi, svi su se samo htjeli bespotrebno svađati, srali mi oko gluposti tipa zašto je Cedevita lijevo na polici, a ne desno i htjeli mijenjati moj karakter. 

Karakter je nepromjenjiv, budale. A s jednim sam se posvađala najjače ikad jer je htio da imamo četiri velika psa, a imali smo dva velika. Bila je svađa s bacanjem stvari.

I evo, jednog ljetnog popodneva 2023. vidjela sam te neke velike plave oči koje su me s nekim čuđenjem ili strahom gledale, jer je bio natovljen pričama da sam ja ta neka 'opasna Nika' i pomislila sam 'PRODANO' s time da ne volim plave oči, to vjerojatno datira iz cca 2007 kad sam imala ružno iskustvo s Jaredom Letom i lažirala njegov intervju za Nacional. I priznala to u Playboyu 10 godina kasnije kad je došlo do zastare tog djela. 

Uglavnom nema mi goreg nego kad drugi, koji čak osobu ne poznaju, nego su čuli tračeve, se petljaju u nečiju vezu. Zbog toga sam trajno, bez puno vike i bez imalo žaljenja prekinula odnose s najboljom frendicom, rekla je da je moj dečko ''najniže dno ljudskog postojanja'', blokirala sam je bez puno buke. Ona svog partnera naziva autistom, u šali, ali tako ga naziva jer je lik šutljiv. Moj je suprotno, on je ekscentrik, on je glasan i meni to odgovara isto kao što njoj odgovara ''autist'' - ali ja shvaćam da on njoj po nečemu paše i nikad nisam ništa rekla protiv njega - iako ja njega ne bih niti u najluđem snu. Kao ni ona mog, ali ona ima potrebu maliciozno govoriti protiv mog, čak je rekla da moram psihijatru jer mi se taj čovjek sviđa, u nekoj varijatni da oboje moramo psihijatru... Svašta je tu bilo.

Ljudi moraju shvatiti da tuđi ljubavni partneri su tuđi, a ne njihovi. Pitala sam neki dan u nekom emo razgovoru maminu asistentnicu bi li radije bila sa svojim mužem na ulici ili u Miamiju u vili s političarem do kojeg njoj nije stalo. Rekla je ovo prvo i mislim da joj je tad postalo jasno zašto inzinstiram na ovom liku, a 'ne nađem si nekoga ko će me zbrinut'. Da, kad smo ovaj i ja bili u nekom glupom prekidu, nabavila sam si nekoga da me zbrine i da ljubav mog života bude ljubomorna. I što imam od toga? Traumu i to da se osjećam ko prostitutka što nikad nisam znala biti. Nije taj dečko ništa kriv, osim što sam ga izbacila iz stana kad sam komentirala  neku stranu pjesmu, a on je rekao: ''Dosta mi je filozofije i nisam u Americi'' - nisam mu ni dala da dođe po odjeću.

I onda je ko u filmu nazvao ovaj moj i rekao: ''Jesi li stvarno sretna ili se samo praviš?'' Pravila sam se.

I ma koliko ovaj moj bio majmun, on prema meni privatno nikad nije bio majmun. Možda je tip osobe koji nekome ide na živce, ali ja ga ne PODNOSIM nego ja UŽIVAM, i to već skoro dvije godine. A i on isto. Baš je rekao da mora pobiti sve ljude i ostavit jednu na životu, to bih bila ja.

Moj najbolji prijazelj, moj najdivniji ljubavnik, ali uvjeravati nekoga da mora njemu popušit jer on je najbolji je jednako kao kad me jedan Srbin tjerao  na pravoslavatvo.

Moj, a ne tuđi. Najbolji za mene. Najgori za tebe.

Doniraj: